Fruske Terme

Ukoliko imate pitanje u vezi smeštaja, bezena ili wellness i spa centra, pošaljite nam Vaš upit.

Pošaljite nam upit

Fruška gora

Fruška gora je prirodna riznica zdravlja. Na svakom koraku, pri svakom pogledu, gutljaju i uzdahu – ona nesebično deli svoje darove, čineći nas snažnijima i zdravijima.

Fruška gora, stara gromadna planina koja se prostire na severnom delu Srema, ima veliki ekološki, istorijski i kulturološki značaj. Nekada ostrvo u Panonskom moru, a danas nacionalni park, Fruška gora broji više od 1.500 biljnih vrsta, 220 vrsta ptica, 60 vrsta sisara i 23 vrste vodozemaca i gmizavaca.
Položaj same gore i njena vegetacija su zaslužni za stvaranje specifične lokalne klime, koja je izuzetno blagotvorna za telo i psihu a tome doprinosi i vetar zvani fruškogorac kao i strujanje vazduha, takozvana ruža vetrova. Još je Stefan Lazarević, sin kneza Lazara, u XIV veku u svojim spisima zabeležio važnost Fruške gore zbog njene specifične energije koju emituje a koja leči. Splet vetrova koji se ukrštaju iznad ovog magičnog mesta kao da je stvoren da čoveku pomogne da zaceli svoje telo i smiri svoj duh. Vazduh prebogat kiseonikom i ozonom blagotvoran je za disajne organe, ali i za celokupno zdravlje. Jednostavno rečeno, kada dišete na gori, vi udišete čistu prirodu.

Nacionalni park Fruška gora i Specijalni rezervat prirode Gornje podunavlje prva su zaštićena područja u Srbiji koja su dobila Evropsku povelju za održivi turizam Europark federacije, od strane Svetskog fonda za prirodu (WWF).

Vazduh je izuzetnog kvaliteta, klima umereno kontinentalna, sa velikim brojem sunčanih dana u godini i sa veoma malo padavina.
Lipa je sveto drvo svih Slovena a lipovi gajevi i pojedini primerci bili su nekada centar kulta slovenske religije. Fruška gora se može pohvaliti najvećom koncentracijom lipove šume u Evropi. Cvetanje lipe na gori je propraćeno posetom pčelara iz čitavog regiona i ispašom pčela jer je u medu sa ove planine sadržaj nektara lipe čak 93 posto, pa ne čudi podatak da je geografsko poreklo ovog meda zaštićeno.

Fruška gora se osim raznovrsne flore i faune može pohvaliti i bogatim svetom gljiva, sa preko 1.400 registrovanih vrsta, od toga su 200 lekovitih, jestivih ili uslovno jestivih gljiva.

Nacionalnim parkom leprša 500 vrsta leptira, a nebom jezdi 211 vrsta ptica, a 130 se tu i gnezdi, što ga čini jednim od najvažnijih područja gnežđenja retkih ptica u Srbiji. Među pticama je i orao krstaš, najugroženija sorta sa svetske „crvene liste”. Za sada, kod nas, jedino na Fruškoj gori postoje njegova gnezda.